Kivi štiti srce i arterije, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka tromba

Kivi sadrži skoro dva puta više vitamina C od pomorandže, a budući da sadrži i folnu kiselinu, dobro je da ga konzumiraju anemične osobe i ljudi skloni čestim prehladama i infekcijama.
Zbog velike količine vitamina C, koji se ponaša kao snažan antioksidant, kivi je veoma korisno voće za jačanje našeg imunog sistema. Prema nekim istraživanjima, kivi sadrži skoro dva puta više vitamina C od svežih pomorandži, a budući da sadrži i folnu kiselinu, dobro je da ga konzumiraju anemične osobe i oni koji su skloni čestim prehladama i infekcijama. Sadrži i ka­li­ju­m, vla­kana, vi­ta­mi­ne grupe A i E, osvežava, ima malo kalorija, lako se konzumira, i idealan je sastojak za letnje osvežavajuće napitke (sokove i smutije).

Antioksidanti sprečavaju maligna oboljenja
Kivi ima visok sadržaj fla­vo­noi­da i ka­ro­te­noi­da čije an­tio­k­si­da­tna svojstva pružaju zaštitu telu od slo­bod­nih ra­di­ka­la i potpomažu njihovu razgradnju. Poznato je da su slo­bod­ni ra­di­ka­li uzročnici velikog broja bolesti, među njima i maligniteta. Antioksidanti prave zašti­tu DNK ćelija od od ok­si­da­ti­v­nih oštećenja, što utiče i na smanjenje rizika od karcinoma.

Pomoć u razređivanju krvi i sprečavanju nastanka ugrušaka
Kivi štiti srce i arterije tako što utiče na bolju cirkulaciju, sprečava gomilanje triglicerida i tako smanjuje rizik od nastanka trombova. Neka istraživanja su pokazala da kivi utiče na aktivnost krvnih pločica u masnoćama u krvi i utvrđeno je da ako jedete dva do tri kivija dnevno, u toku 28 dana vidljivi su značajni efekati u ovim procesima. Takođe je zaključeno da je konzumiranje kivija snizilo nivo triglicerida čak do 15 odsto.

Više voća kao prevencija pojave astme i alergija
U kiviju se nalazi i enzim ektidin. Doktori sa Nacionalnog univerziteta u Seulu došli su do podataka da ektidin može da utiče na pojavu simptoma astme smanjujući broj belih krvnih zrnaca (leukocita) koji su uglavnom povišeni kod osoba koje boluju od astme i alergija.

Vlakna potpomažu bolje varenje i sprečavaju zatvor
Uz veliku količinu vlakana, koja su važna za bolje digestivno zdravlje i varenje, kivi sadrži i enzim aktinidin koji takođe učestvuje u poboljšanju ovog važnog procesa u našem telu. U okviru jednog istraživanja kontrolisani su odrasli ljudi sa hroničnim zatvorom koji su konzumirali dva kivija dnevno, u toku mesec dana. Utvrđeno je da su nakon toga imali za 23 odsto manje problema uz smanjenje vremena varenja za 15 sati, a to je praktično uticalo da se funkcija njihovih creva ubrza i poboljša dvostruko.

Čvršći san, bolje raspoloženje i manje depresije
Jedna kineska studija pratila je 24 volontera, od 20 do 55 godina starosti, koji su u toku četiri sedmice jeli dva kivija sat vremena pre odlaska na spavanje. Pokazalo se da su imali značajno duže ukupno vreme spavanja, kao i bolji kvalitet sna, spavajući vremenski i do 15 odsto duže. Takođe, 41 odsto su brže tonuli u san u odnosu na one koji nisu konzumirali kivi. Dokazano je i da ve­li­ka ko­li­či­na vi­ta­mi­na C utiče na smanjenje ne­r­vo­ze i uzne­mi­re­nosti, što može biti ključno za ublažavanje stresa, ali i pojavu depresije.

Za bolje zdravlje očiju i prevenciju makularne degeneracije
Vi­ta­mi­ni A, C i E ima­ju izraženo an­tio­k­si­da­ti­v­no de­lo­va­nje. Ne­ko­li­ko istra­ži­va­nja je potvrdilo da ki­vi mo­že da utiče na sma­njenje ri­zika od na­stan­ka sta­ra­č­ke ma­ku­lar­ne de­ge­ne­ra­ci­je, i to za 36 odsto. Ki­vi takođe sa­dr­ži lu­tein i zea­k­san­tin, ko­ji se pri­rod­no na­la­ze u lju­d­skom oku. Inače, lu­tein po­ma­že u procesu fi­l­tri­ra­nja šte­t­nog pla­vog sve­tla, što po­ma­že u spre­ča­va­nju bo­le­sti očiju uzro­ko­va­nih sta­re­njem.