Gusta krv može biti veoma opasna, a tromb do kojeg dovodi može imati fatalan ishod.
Previše gusta krv može da se javi od samog rođenja ili da se razvije kasnije tokom života neke osobe. Do ove pojave dovodi previše crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i višak trombocita. Uzroci mogu biti i previše krvi u cirkulaciji, ali i specifične bolesti kao što je lupus ili policitemija vera.
Simptomi ovog stanja su česte glavobolje, zamućen vid, visok krvni pritisak kao i stalni osećaj umora. Primećuje se crvenilo na koži lica, stopala i šaka. Veoma često, oboleli oseti neprijatnost posle tuširanja, u vidu jakog svraba. Simptomi mogu biti i često krvarenje iz nosa, kao i pojava modrica na koži.
U slučaju pojave ovakvih simptoma veoma je važno da se što pre javite lekaru, jer gusta krv može dovesti do stvaranja tromba i zapušenja krvnih sudova. Lečenje se zasniva na medikamentima za razređivanje krvi, kao i čestim ispuštanjem krvi – flebotomijom. Stalni medicinski nadzor je neophodan.
Pročitaj još:
Jedite dinju u što većim količinama: Evo kojih 7 problema leči ova namirnica
Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži 53 kalorije, 0,3 g masti, 13 g ugljenih hidrata, 1,5 g vlakana, 30% dnevne količine vitamina A, 80% dnevne količine vitamina C.
Ova slasna voćka obiluje antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti – od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90 % njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.
Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline. Lekovito delovanje dinje: štiti zdravlje očiju. Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju – beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin.
Smanjuje rizik od astme: rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja.
Reguliše krvni pritisak: dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji podupiru zdravlje srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak.
Reguliše probavu: dinja spada u lako probavljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan želudac i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetljivim želucem jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na probavljanje hrane.
Deluje protivupalno: kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti staničnih membrana, transmisiju živčanih impulsa, iskorišćavanje masti i smanjivanje hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa.
Štiti kožu i kosu: redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose. To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast.
Lekovitost i konzumacija semenki i čaja dinje: semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod bubrežnog kamenca. Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.
